ПРИЈАВА О ЦРКВЕНИМ КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА

Образложење

1.Епископ Иринеј (Буловић) је у својству епископа бачког починио тежак црквени преступ јереси, тиме што је у континуитету, вербалним и реалним радњама непосредно повлађивао јеретицима, посебно римокатолицима, одобравао, признавао и саглашавао се са њиховим јеретичким учењем (Доказ: књига Ко и зашто гони владику Артемија, стр. 86-88 ). Епископ Иринеј (Буловић) је небројано пута молитвено општио са припадницима римокатоличке и протестантске јереси, али и са припадницима других верских конфесија у тзв. Молитви за мир 1995. године у САД (Доказ: Саопштење Информативне службе СПЦ, 27. јул 2000, Борба, 23. фебруар, 1995. ). Епископ Иринеј (Буловић) је од римског папе примио символе јере- тичке свештеничке службе (бискупски крст и прстен), чиме је по његовом личном признању уврштен у ред папских клирика (Доказ: Данас, 07. октобар, 2003.). Код наведеног преступа отежавајућа околност је садржана у чињеници да се ради о епископу Православне Цркве и доктору православне теологије, коме је познато да се речи молитвено општење (συνεξάμενος μόνον) из 45. правила Св. Апостола не своде само на молитву са јеретицима у цркви, већ по тумачењу Валсамона и на оног „који има тек просто општење” (άπλώς κοινωνῆσαι) и „који снисходљиво сматра на молитву јеретика” (ήμερώτερον σιατεθήναι έπί τή εύχή τού αίρετικού).

2.Епископ Иринеј (Буловић) је у својству Епископа бачког починио тежак црквени преступ вршења свештенорадње на непрописан начин, јер се Света Литургија, годинама уназад, у Епархији бачкој служи противно важећем Типику и Служе- бнику СПЦ (Доказ: књигa Остоја Дражић, Нови сад прича о граду, Нови Сад,2001, стр.234-241.)

3.Епископ Иринеј (Буловић) је у својству Епископа бачког починио тежак црквени преступ злоупотребе епископске власти, јер је због сопстве- не зловоље и гневљивости распустио целокупни Одбор Православне Црквене Општине Новог Сада, масовно премештао свештенике са једне на другу парохију, показивао крајњу небригу за положај свог свештенства и злоупотребљавао своју власт у вршењу црквеног суда.(Доказ: књигa Остоја Дражић, Нови сад прича о граду, Нови Сад,2001, стр.234-241.)

Подносиоци Пријаве (Следe потписи ове петиције, који се прикупљају широм земље Србије и у расејању)

Напомена: Овде наводимо Каноне који се односе на црквена кривична дела еп. Иринеја (Буловића) – у преводу еп. Атанасија Јевтића.

1. ЈЕРЕС

Апостолски канони
Канон 10.
Ако се неко са одлученим, макар и у кући, буде заједно молио, такав нека буде одлучен.
Канон 45.
Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретиком буде само и молио, нека буде одлучен; а ако им је допустио као клирицима да нешто чине (=чинодејствују), нека се свргне.
Канон 64.
Ако који клирик, или лаик (=верник) пође у синагогу, јудејску или јеретичку („кућу молитве“), да се моли, нека буде и свргнут и одлучен.

Канони Лаодикијског помесног сабора
Канон 6.
Да не треба допуштати јеретицима, који упорни остају у јереси, да улазе у Дом (=Храм) Божији.
Канон 32.
Да не треба примати благослове од јеретика, јер су већма безсловесности (=бесмислице), него ли благослови.
Канон 33.
Да се не треба молити (заједно) са јеретицима или ра-сколницима.
Канон 34.
Да ниједан хришћанин не треба да оставља Мученике Христове, и одлази псевдомученицима, то јест јеретичким, или онима који су уз споменуте јеретике били. Јер су ови туђи Богу. Нека су зато анатема (=одлучени), који одлазе к њима.
Канон 37.
Не треба примати празничне дарове, које шаљу Јудејци или јеретици, нити заједно са њима празновати.

Канони Тимотеја Александријског
Питање 9. Да ли треба клирик да се моли у присуству Аријанаца или других јеретика, или му ништа не шкоди када (у њиховом присуству) чини молитву или Принос (=свршава Литургију)?
Одговор. На Божанственој Анафори (=Евхаристији) ђакон пре целивања позива: „Који сте ван општења, излазите!“ Не требају, дакле, присуствовати (Литургији – Арија- нци и други јеретици), осим ако обећају покајање и да ће напустити јерес.

2. КРШЕЊЕ БОГОСЛУЖБЕНОГ ПОРЕТКА

Канони Трулског сабора
Канон 32.
/ Да у Бескрвну Жртву треба додавати воду у вино (а не као у Јерменији)/...
Канон 63.
/ Да не треба читати лажно написане Мартирологије/...

Канони Картагенског помесног сабора
Канон 103.
/ О молитвама које се могу говорити пред Жртвеником (у Цркви)/...

3. ЗЛОУПОТРЕБА ЕПИСКОПСКЕ ВЛАСТИ

Апостолски канони
Канон 58.
Епископ, или презвитер, који занемарује клир или народ, и не поучава их Благочешћу (=Правој вери и побожности), нека буде одлучен; ако и даље остане у немару и лењости, нека буде свргнут.
Канон 59.
Ако који епископ, или презвитер, кад је неко од клирика у нужди, не пружи (му) што је потребно, нека буде одлучен; а ако настави тако, нека буде свргнут, као убица брата свога.

Канони Седмог васељенског сабора
Канон 4.
/ Да се епископи уздржавају од сваког изнуђивања дарова/...

Канони Картагенског помесног сабора
Канон 133.
/ Да епископ не треба насумице некога да лишава општења/
Док са одлученим (=изопштеним) не општи сам епископ, остали епископи нека не опште са тим епископом, тако да се епископ ( други пут) добро чува да не говори против некога оно што пред другима не може доказима и показати.